OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- FINANSIJSKI MENADŽMENT -
on line pet shop  

 

POCETNA STRANA


Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ FINANSIJSKOG MENADŽMENTA
 
 

NAKNADA KAO IZVOR SREDSTAVA


Naknada-izvor sredstava Izvori finansiranja je sintagma koja oznacava izvore finansijskih sredstava (u širem smislu i izvore sredstava) ali i one specificne izvore koji u pravnom i racunovodstvenom smislu nisu izvori sredstava (npr. novcana sredstva amortizacije, neraspodijeljena dobit u toku obracunskog perioda i sl.).
Sintagma izvori sredstva oznacava sve pravna i fizicka lica, ukljucujuci i vlasnike preduzeca (deonicare deonickog preduzeca) od kojih preduzece nabavlja sredstva bilo kojeg pojavnog oblika, bilo koje namene i na bilo koji rok.
Sintagma izvori finansijskih sredstava odnosi se samo na one izvore sredstava od kojih preduzece pribavlja sredstva u novcanom (finansijskom) obliku. Osim vlasnika preduzeca, izvori finansiranja su banke i druge finansijske organizacije, osiguravajuce kompanije, druga preduzeca itd. Kao izvor finansiranja može se pojaviti i država.
Sredstva koja se koriste u poslovanju poticu iz nekog izvora ( pravnog, fizickog lica, korisnika tudih sredstava – banka), a izvori sredstava se razvrstavaju prema sledecim kriterijumima :
- Prema nacinu pribavljanja sredstava;
- Prema nameni;
- Prema mogucnosti raspolaganja kapitalom.


Prema nacinu pribavljanja sredstavadelimo na spoljašnje (eksterno) i unutrašnje finansiranje. Spoljašnje ili eksterno finansiranje može biti:
- Ulaganje kapitala vlasnika ili više suvlasnika
- Prirast kapitala na osnovu izdatih deonica
- Prirast kapitala na osnovu primljenih dotacija bez obveze vracanja
- Prirast kapitala za potrebe sanacija preduzeca
- Prirast kapitala na osnovu ugovora o zajmu
- Prirast kapitala na osnovu izdatih obveznica, blagajnickih zapisa i drugih vrednosnih papira
- Ne preuzimanje dividendi od strane deonicara (postaje trajni kapital poduzeca).


Unutrašnje finansiranje može biti:
- Preduzece ostvaruje u uslovima kada samo poveca iznos trajnog kapitala iz ostvarene dobiti;
- “Tiho samofinansiranje” ima karakter internog financiranja;
- Preduzece ostvaruje povecanje realne vrednosti sredstava, a to nije iskazano u poslovnim knjigama, odnosno iskazuje nižu vrednost (ubrzano otpisivanje sredstava, nepotrebno otpisivanje nenaplativih potraživanja, preuranjeno otpisivanje alata i sitnog inventara).

Prema nameni izvori sredstava mogu biti:
- Izvori dugotrajne imovine
o nematerijalna imovina
o materijalna imovina
o dugotrajna finansijska imovina
o dugorocna potraživanja

- Izvori kratkotrajne imovine
o zalihe
o proizvodnja u toku
o kratkorocna potraživanja
o novac u banci i blagajni.

S obzirom na mogucnost raspolaganja kapitalom izvori sredstava mogu biti:
- Trajni izvori sredstava, tj. kapital preduzeca (predstavlja obvezu prema vlasnicima kapitala);
- Dugovi, tj. izvori sredstava s obvezom vracanja (predstavljaju obvezu prema privrednim subjektima cija su sredstva korišcenja).


2. JAVNI PRIHODI

 

2.1. Priroda i karakter javnih prihoda

Izvršavanje brojnih i obimnih funkcija i zadataka koje u savremenirn uslovima ima država nužno nalaze postojanje odgovarajucih materijalnih sredstava. Naime, da bi mogla uopšte da pristupi izvršavanju brojnih i obimnih javnih rashoda, savremena država mora da raspolaže odgovarajucim javnim prihodima.
Prihodi države, javni prihodi, imaju brojne karakteristike: 1) da se ubiraju (iskazuju), po pravilu, u novcu, 2) da se ubiraju redovno godišnje, 3) da trošenje ne dovodi u pitanje postojecu imovinu (izuzetno, realni porezi na imovinu) i 4) da služe podmirivanju troškova koji imaju opšti karakter.
U savremenim uslovima i sistemima, javni prihodi se pojavljuju u razlicitim oblicima i pod raznim nazivima kao što su porezi, takse, doprinosi, naknade, parafiskalni prihodi.
Struktura javnih prihoda znatno se razlikuje od zemlje do zemlje, u zavisnosti od mnogih faktora ekonomsko-socijalne i politicke prirode. U najvecem broju zemalja porezi se pojavljuju kao osnovni i najvažniji vid prihoda.


2.2. Klasifikacije javnih prihoda


Kako postoji veliki broj oblika, vrsta i podvrsta javnih prihoda koji u savremenoj, tržišno orijentisanoj privredi stoje na raspolaganju državi, više je nego sigurno da je teško snaci se bez odgovarajucih klasifikacija i sistematizacija javnih prihoda. Najcešce se u teoriji javnih finansija pojavljuju sledece vrste dvostrukih klasifikacija javnih prihoda:
1) originarni (izvorni) - derivativni (izvedeni),
2) javnopravni - privatnopravni,
3) namenski - nenamenski,
4) poreski - neporeski,
5) od stanovništva - od pravnih lica,
6) prihodi širih DPZ - prihodi užih DPZ,
7) povratni - nepovratni,
8) prihodi u novcu - prihodi u naturi i
9) redovni - neredovni.


Klasifikacija, podleže daljem grupisanju pojedinih vrsta javnih prihoda.
Originarni (izvorni) javni prihodi su prihodi koje država ostvaruje svojom ekonomskom aktivnošcu ili po osnovu prava vlasništva. Derivativni prihodi su prihodi koje država ostvaruje po osnovu svoje suverene vlasti tj. na osnovu fiskalnog suvereniteta. Znaci u ovom slucaju je kriterijum podele nastanak i nacin utvrdivanja javnih prihoda.
Prihodi od stanovništva su prihodi koje placaju gradani iz svojih prihoda odnosno dohotka i iz imovine za podmirivanje javnih rashoda. Prihodi od pravnih lica su prihodi koje placaju privredni subjekti i drugi oblici pravnih lica iz prihoda (dobiti) koje ostvaruju po osnovu ekonomske aktivnosti i iz imovine. Jasno je da je u ovom slucaju kriterijum klasifikacije kategorija subjekata od kojih se ostvaruju javni prihodi.
Period koji se prikupljaju mogu pripadati širim odnosno užim društveno-politickim zajednicama. U ovom slucaju, u unitarno uredenim državama postoji podela na prakticno dve vrste prihoda (prihodi države kao celine i prihodi lokalnih kolektiviteta), a u federativno uredenim državama postoje bar tri vrste prihoda (prihodi federacije, prihodi država-clanica federacije i prihodi lokalnih kolektiviteta). Cini se da je i ovde primenjeni kriterijum klasifikacije jasan - vrste i broj društveno-politickih zajednica.
Prihodi savremenih država se po pravilu prikupljaju u novcu, vrlo retko ili skoro nikako u naturi. U savremenim uslovima prihodi u naturi se uglavnom pojavljuju u vidu vanrednih prihoda odnosno u formi poklona, odnosno po osnovu nasledivanja. Medutim, za pojedine vrste obveznika javnih prihoda i u izuzetnim prili¬kama može se uvesti obaveza placanja javnih prihoda u naturi (poljoprivrednim proizvodima) odnosno cinjenjem (radom).
Najvecu pažnju svakako valja posvetiti podeli javnih prihoda na redovne i neredovne.
Redovnim prihodima se smatraju oni javni prihodi koji se kontinuirano, u odredenim vremenskim intervalima prikupljaju i iz izvora koji se redovno i neprestano ekonomski obnavljaju. Nasuprot njima, neredovnim javnim prihodima se smatraju prihodi koje država ostvaruje ad hoc, neredovno, da bi se pokrili rashodi koji se izuzetno javljaju, vrlo cesto iz izvora koji se ne obnavljaju.

Redovni javni prihodi mogu biti dvojaki: nefiskalni (privredni odnosno javni) i fiskalni prihodi.
Nefiskalni javni prihodi se mogu ostvariti po više osnova: u vidu poklona, tzv. domenski prihodi to jest prihodi od državne imovine, prihodi koje ostvaruju državne ustanove, odnosno prihodi koje ostvaruju državna preduzeca. Državne ustanove i državna preduzeca mogu biti osnovani na nekomercijalnoj ili komercijalnoj osnovi, a razlozi njihovog osnivanja mogu biti najmanje trojaki po svom karakteru. Naime, državne ustanove ili državna preduzeca se mogu osnovati: 1) iz finansijskih razloga, kako bi država ostvarila odgovarajuce prihode, 2) iz ekonomskih razloga, kada država osim ostvarivanja prihoda želi da ostvari i odgovarajucu proizvodnju za koju, na primer nije zainteresovan privatni sektor i 3) iz socijalno-politickih razloga, kada država želi da ostvari odgovarajuce, na primer populacione ili zdravstvene ciljeve.
Fiskalni javni prihodi mnogo su važniji za savremenu državu. U pitanju su javni prihodi koji se radikalno razlikuju od prethodnih, jer njih država ostvaruje van tržišnog procesa, prinudnim putem, prinudnim prisvajanjem kupovne snage fizickih i pravnih lica, potcinjenih njenom fiskalnom suverenitetu, u visini koju autonomno utvrduje na osnovu politickih kriterijuma. U ovu grupu javnih prihoda se ukljucuju tri osnovne vrste javnih prihoda:
1) porezi,
2) takse i
3) doprinosi.


No, ovoj grupi ce se, iz pedagoških i preglednih razloga, pridodati i grupa parafiskalih prihoda, bližih svakako po svojim karakteristikama pravim fiskalnim javnim prihodima nego nefiskalnim javnim prihodima.
Neredovni javni prihodi spadaju u one javne prihode koji nemaju veci bilansni znacaj. Mogu se izdvojiti dve velike skupine neredovnih javnih prihoda: vanredni javni prihodi i javni zajmovi.
U vanrednim okolnostima (rat, velike elementarne nepogode, nesrece i slicno) savremena država traži vanredne javne prihode radi podmirenja vanrednih javnih rashoda. Vanredni javni prihodi imaju izuzetno veliki varijabilitet pojavljivanja (ratna odšteta, primarna emisija, reparacije, pokloni i slicno). Medutim, u vanrednim okolnostima se kao neredovni javni prihodi mogu uvesti i vanredni porezi (povecanje postojecih poreskih stopa, uvodenje jednokratnog poreza, porez na ratnu dobit).
Posebna i cesto korišcena vrsta neredovnih javnih prihoda jeste otudivanje nepokretne i pokretne državne imovine. Kada je rec o nepokretnoj imovini radi se o zgradama (poslovnim i stambenim), zemljištu, šumama i slicno, dok je, kada je u pitanju pokretna imovina spektar nešto širi jer se radi o mogucnosti prodaje opreme, mašina i uredaja ali i ratnih sredstava. Medutim, država može biti i vlasnik hartija od vrednosti, bilo domacih bilo inostranih, pa i one mogu biti predmet otudenja.
Javni zajam (kredit) je u poslednje vreme veoma korišcen neredovni javni prihod. On predstavlja korišcenje dela javnih prihoda buducih generacija unapred. Inace, brojne su mogucnosti i razne vrste javnog zaduživanja bilo u zemlji, bilo u inostranstvu.

3. NAKNADE KAO IZVOR SREDSTAVA

 

3.1. Pojam i karakteristike naknada

U našem zakonodavstvu naknade se po prvi put uvode u sistem javnih prihoda 1991. godine i to u Zakonu o javnim prihodima i javnim rashodima. Odredbama ovog zakona clan 12. i clan 16. ustanovljene su sledece naknade :
- Naknade za korišcenje dobara od opšteg interesa;
- Naknade za korišcenje gradskog gradevinskog zemljišta;
- Naknade za korišcenje komunalnih dobara od opšteg interesa.


Na osnovu Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima naknade se mogu uvoditi na dva nivoa: na nivou republike i kao lokalne naknade. Republicke naknade se ureduju zakonom, a lokalne naknade se razraduju odlukama opština.
Glavne karakteristike naknada su:
- Predstavljaju vrste parafiskalnih prihoda;
- Predstavljaju destinirani oblik javnih prihoda;
- Visina naknade se utvrduje shodno troškovima održavanja i unapredivanja upotrebnih svojstava tih dobara;
- U principu nije moguce individualizirati stepen korišcenja tih dobara;
- Placaju je samo odredene kategorije obveznika;
- One nisu samo prihod budžeta javno-pravnog tela.


3.2. Naknade za korišcenje dobara od opšteg interesa

Pravni osnov za uvodenje naknade za korišcenje dobara od opšteg interesa je razlicit, ali je u vecini slucajeva osnova za uvodenje ove naknade zakon kojim se regulišu pitanja svih dobara od opšteg interesa. U dobra od opšteg interesa spadaju: vode, šume, putevi, zemljišta, prirodni lekoviti faktori i rudna blaga.
Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima shodno prethodno pobrojanim dobrima od opšteg interesa uveo je sledece naknade za korišcenje dobara od opšteg interesa :
- Naknada za korišcenje voda;
- Naknada za korišcenje šuma;
- Naknada za korišcenje puteva;
- Naknada za korišcenje zemljišta;
- Naknada za korišcenje prirodnog lekovitog faktora;
- Naknada za korišcenje rudnog blaga.


3.2.1. Naknada za korišcenje voda

Zakonska regulativa propisuje uvodenje naknada za korišcenje i zaštitu površinskih, podzemnih i mineralnih voda. Ove naknade obuhvataju sledece:
- Naknada za korišcenje voda;
- Naknada za zaštitu voda;
- Naknada za korišcenje mineralnih voda;
- Naknada za navodnjavanje;
- Naknada za odvodnjavanje;
- Naknada za izvaden materijal iz vodotoka;
- Naknada za korišcenje vodoprivrednih objekata i vršenje drugih usluga.


Kompletan iznos naknada za korišcenje voda kao i naknada za zaštitu voda i 90% za korišcenje mineralnih voda predstavljaju prihod Fonda za vode.
Celokupan prihod naknada za navodnjavanje, odvodnjavanje, korišcenje vodoprivrednih objekata i vršenje drugih usluga, kao i 60% za izvadeni materijal iz vodotoka prihodi su javnog vodoprivrednog preduzeca.
Prihod opštine na cijoj se teritoriji vrši eksploatacija voda predstavljaju preostala sredstva (10% naknade za korišcenje mineralnih voda i 40% naknade za izvadeni materijal iz vodotoka).

3.2.2. Naknada za korišcenje šuma

Zakon o šumama propisuje naknade za korišcenje šuma i šumskog zemljišta. Na osnovu ovog zakona uvedene su tri vrste naknada:
- Naknade za poseceno drvo;
- Naknade za korišcenje šumskog zemljišta za zakup;
- Naknade za korišcenje šuma i šumskog zemljišta za ispašu.


Visinu naknade utvrduje Fond za šume, a placaju ih korisnici. Raspodela iznosa za naknade je sledeca: 60% ide budžetu Republike a 40% budžetu opštine na cijoj teritoriji je šuma odnosno šumsko zemljište. Ovakva raspodela važi za sve tri vrste naknada.
Zakonom je propisana i obaveza da korisnici preduzeca i druga pravna lica izdvajaju odredena sredstva za reprodukciju šuma. Novcana sredstva koja se izdvajaju po ovom osnovu utvrdena su zakonom. Prihodi po osnovu sredstava za reprodukciju šuma dele se na dva dela: 90% pripada preduzecu koje gazduje šumom, a 10% ide Fondu za šume.

3.2.3. Naknada za korišcenje puteva

Zakon o putevima propisao je sledece naknade za korišcenje istih :
1. Naknada za puteve-obracunava se i naplacuje u ceni derivata nafte;
2. Naknada za puteve-koja se placa za vozila na motorni pogon koja koriste gas ili drugu energiju;
3. Godišnja naknada za drumska motorna vozila, traktore i prikljucna vozila;
4. Godišnja naknada za vozila na motorni pogon koja nisu obuhvacena predhodnom stavkom;
5. Naknada za vanredni prevoz;
6. Naknada za postavljanje natpisa u zemljišnom pojasu;
7. Posebna naknada za upotrebu puta, njegovog dela i putnog objekta;
8. Naknada za zakup odredenog dela zemljišnog pojasa i drugog zemljišta koje pripada javnom putu;
9. Naknada za korišcenje poljoprivrednog zemljišta koje pripada javnom putu;
10. Naknada za prikljucivanje prilazog puta na javni put;
11. Naknada za postavljanje instalacija na put;
12. Naknada za izgradnju i korišcenje komercijalnih objekata na koje je omogucen pristup sa puta van naseljenog mesta;
13. Zbirna naknada za inostrana vozila.


Sredstva iz tacke 1. u iznosu od 95% naplacene naknade na putevima van autoputa, celokupan iznos naplacene naknade na autoputu kao i naknade pod tackama 2. i 13. idu na racun Direkcije za puteve.
Sredstva iz tacke 1. u iznosu od 5%, naplacene naknade na putevima van autoputa kao i sredstva pod tackama 3. i 4. predstavljaju prihod opštine. Sredstva od tacke 5. do tacke 12. (naknada za korišcenje magistralnih i regionalnih puteva) cine prihod Direkcije za puteve, a sredstva ostvarena od naknada za korišcenje lokalnih i nekategorisanih puteva predstavljaju prihod opštine.

3.2.4. Naknada za korišcenje zemljišta

Zakon o pooljoprivrednom zemljištu uveo je naknadu za trajnu ili privremenu promenu namene korišcenja poljoprivrednog zemljišta.
Obveznik ove naknade je investitor, a visina naknade se utvrduje u zavisnosti od katastarske klase zemljišta. Za prvu katastarsku klasu zemljišta zakon je predvideo petostruki iznos katastarskog prihoda sa tog zemljišta. Izuzetak od ovog zakona predstavljaju sledeci slucajevi:
- Izgradnja porodicne stambene zgrade;
- Izgradnja ekonomskih objekata;
- Izgradnja objekata za odbranu od poplave;
- Izgradnja objekata za odvodnjavanje i navodnjavanje zemljišta;
- Izgradnja objekata za uredenje bujica.

3.2.5. Naknada za korišcenje prirodnog lekovitog faktora

Uredenje ovog pitanja reguliše Zakon o banjama. Obveznici naknade su korisnici prirodnog lekovitog faktora koji od nadležnog organa lokalne samouprave dobijaju pravo da koriste ovo dobro od opšteg interesa.
Prihod od ove naknade pripada budžetu opštine na cijoj teritoriji se nalazi prirodni lekoviti faktor. Odluka po kojoj bi ova naknada bila uvedena u sistem prihoda još uvek nije donešena.

3.2.6. Naknada za korišcenje rudnog blaga

Naknada za korišcenje rudnog blaga ustanovljena je normativno i reguliše je Zakon o rudarstvu. Visinu naknade odreduje Vlada Republike.
Prihodi po osnovu ove naknade dele se na dva dela i to 80% pripada budžetu Republike, a 20% ide opštini na cijoj se teritoriji vrši eksploatacija mineralnih sirovina.
Zakonom je takode propisano da se placa naknada i za korišcenje podataka i dokumentacije osnovnih geoloških istraživanja. Visina naknade iznosi 5% od realne izvedenih istraživanja. Sredstva ostvarena od ove naknade su prihod Republike.

3.3. Naknada za korišcenje gradskog gradevinskog zemljišta

Gradevinsko zemljište je zemljište na kome su izgradeni objekti i zemljište koje služi redovnom korišcenju tih objekata, kao i zemljište koje je u skladu sa zakonom namijenjeno za izgradnju i korišcenje objekata. Gradevinsko zemljište može biti u državnoj i u privatnoj svojini.
Naknada za korišcenje gradevinskog zemljišta:
1. Propisana Zakonom o planiranju i izgradnji
2. Potvrdena Zakonom o finansiranju lokalne samouprave
3. Veoma razlicita praksa obracuna i naknade u opštinama i gradovima u Srbiji
4. Relativno bitna stavka lokalnih budžeta sa 6,3% ukupnih prihoda lokalnih zajednica
5. Standardni kriterijumi obracuna: površina objekta, lokacija (zona), namena.


Visina naknade iz st. 1 i 2. ovog clana, utvrduje se u zavisnosti od obima i stepena uredenosti zemljišta, najveceg planom dozvoljenog indeksa izgradenosti, njegovog položaja u naselju, opremljenosti zemljišta objektima društvenog standarda, saobracajne povezanosti zemljišta sa lokalnim, odnosno gradskim centrom, radnim zonama i drugim sadržajima u naselju, odnosno pogodnostima koje zemljište ima za korisnike.
Bliže kriterijume, merila, visinu, nacin i rokove placanja naknade iz st. 1 i 2. ovog clana, propisuje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd.
Naknada se obicno ne placa prema površini predmetnog zemljišta, vec prema površini na njemu izgradenog objekta. Naizgled, ovo je pogrešan pristup pošto se ne zasniva na površini zemljišta koje korisnik koristi, pa da se njime u potpunosti negira sama suština koncepcije naknade za korišcenje zemljišta.
Vrednost zemljišta, i na slobodnom tržištu, direktno zavisi od urbanistickih uslova, odnosno od namene i površine planiranog ili postojeceg objekta, pa je vrednost parcele na kojoj je predvidena individualna stambena izgradnja znatno manja nego parcele na kojoj je predvidena izgradnja objekta kolektivnog stanovanja.
Što se lokacije kao kriterijuma tice ona prvo meri faktor lokacionih pogodnosti, što je svakako važan cinilac vrednosti zemljišta i što je normalan osnov zahvatanja rente.
Koristeci razne kriterijume (poput opremljenosti i slicno) na svaki nacin se pokušava doci do tržišne cene, ali da se ona ne spomene kao parametar. Kriterijum lokacije bi, po Zakonu, trebalo da reprezentuje i komunalnu i drugu opremljenost lokacije, na osnovu pretpostavke da je na boljim lokacijama opremljenost viša nego na slabijima. Medutim, ova pretpostavka povremeno nije zadovoljena, pošto stara gradska jezgra, koja imaju najbolje lokacione pogodnosti, cesto imaju slabiju komunalnu i drugu infrastrukturu od novijih periferijskih delova grada.
Prilikom odredivanja visine naknade za korišcenje zemljišta neke opštine i gradovi razlikuju kategoriju namene objekta na nacin koji ne polazi samo od tipova namene koji su od znacaja za vrednost zemljišta – to bi bile namene koje se standardno ukljucuju u regulacione planove (stambena, poslovna, proizvodna) – vec ukljucuju i socijalne i razvojne elemente, davajuci posebne podsticaje proizvodnim delatnostima.
Što se tice naknada za uredenje gradevinskog zemljišta, u prakticno svim odlukama lokalnih zajednica navodi se da se naknada obracunava prema stvarnim troškovima uredenja i opremanja.

3.4. Naknada za korišcenje komunalnih dobara od opšteg interesa

Naknadu za korišcenje komunalnih dobara od opšteg interesa utvrduje lokalna samouprava. Tako na primer prema Odluci Skupštine Grada Beograda u komunalna dobra od opšteg interesa spadaju :
- Ulice;
- Trgovi;
- Objekti javne rasvete;
- Autobuske i železnicke stanice;
- Parkovi;
- Zelene i rekreativne površine;
- Otvorene plaže.


Ova naknada se placa na licna primanja, neto prihod od delatnosti, neto prihod od autorskih prava, patenata i tehnickih unapredenja i katastarskih prihoda od poljoprivredne delatnosti i šumarstva. Zakon o porezu na dohodak gradana utvrduje osnovicu i stopu od 4%. Sredstva ostvarena od ove naknade cine priohd budžeta grada.



ZAKLJUCAK

U ovom seminarskom radu smo se bavili temom naknada kao izvorom sredstava. U uvodnom delu obradili smo pojam izvora sredstava što podrazumeva finansijska sredstava (u širem smislu i izvore sredstava) ali i one specificne izvore koji u pravnom i racunovodstvenom smislu nisu izvori sredstava. Sintagma izvori sredstva oznacava sve pravna i fizicka lica, ukljucujuci i vlasnike preduzeca (deonicare deonickog preduzeca) od kojih preduzece nabavlja sredstva bilo kojeg pojavnog oblika, bilo koje namene i na bilo koji rok.
U drugom delu rada smo objasnili pojam javnih prihoda i klasifikovali iste dok smo se u trecem delu rada bazirali na zadatu temu.
U savremenim uslovima i sistemima, javni prihodi se pojavljuju u razlicitim oblicima i pod raznim nazivima kao što su porezi, takse, doprinosi, naknade, parafiskalni prihodi.
Struktura javnih prihoda znatno se razlikuje od zemlje do zemlje, u zavisnosti od mnogih faktora ekonomsko-socijalne i politicke prirode. U najvecem broju zemalja porezi se pojavljuju kao osnovni i najvažniji vid prihoda.
Kako postoji veliki broj oblika, vrsta i podvrsta javnih prihoda koji u savremenoj, tržišno orijentisanoj privredi stoje na raspolaganju državi, više je nego sigurno da je teško snaci se bez odgovarajucih klasifikacija i sistematizacija javnih prihoda. Najcešce se u teoriji javnih finansija pojavljuju sledece vrste dvostrukih klasifikacija javnih prihoda: originarni (izvorni) - derivativni (izvedeni); javnopravni ¬– privatnopravni; namenski – nenamenski; poreski – neporeski; od stanovni¬štva - od pravnih lica; prihodi širih DPZ - prihodi užih DPZ; povratni - nepo¬vratni; prihodi u novcu - prihodi u naturi i redovni - neredovni.
U našem zakonodavstvu naknade se po prvi put uvode u sistem javnih prihoda 1991. godine i to u Zakonu o javnim prihodima i javnim rashodima. Odredbama ovog zakona ustanovljene su sledece naknade:naknade za korišcenje dobara od opšteg interesa; naknade za korišcenje gradskog gradevinskog zemljišta; naknade za korišcenje komunalnih dobara od opšteg interesa.
Kompletan iznos naknada za korišcenje voda kao i naknada za zaštitu voda i 90% za korišcenje mineralnih voda predstavljaju prihod Fonda za vode. Celokupan prihod naknada za navodnjavanje, odvodnjavanje, korišcenje vodoprivrednih objekata i vršenje drugih usluga, kao i 60% za izvadeni materijal iz vodotoka prihodi su javnog vodoprivrednog preduzeca. Prihod opštine na cijoj se teritoriji vrši eksploatacija voda predstavljaju preostala sredstva (10% naknade za korišcenje mineralnih voda i 40% naknade za izvadeni materijal iz vodotoka).
Visinu naknade za korišcenje šuma odreduje Fond za šume, a placaju ih korisnici. Raspodela iznosa za naknade je sledeca: 60% ide budžetu Republike a 40% budžetu opštine na cijoj teritoriji je šuma odnosno šumsko zemljište. Prihodi po osnovu sredstava za reprodukciju šuma dele se na dva dela: 90% pripada preduzecu koje gazduje šumom, a 10% ide Fondu za šume.
Što se tice naknada za korišcenje puteva veci deo ide Direkciji za puteve a manji lokalnoj samoupravi (opštinski budžet). Sve to u zavisnosti koja vrsta puteva se koristi.
Zakon o pooljoprivrednom zemljištu uveo je naknadu za trajnu ili privremenu promenu namene korišcenja poljoprivrednog zemljišta. Obveznik ove naknade je investitor, a visina naknade se utvrduje u zavisnosti od katastarske klase zemljišta.
Prihod od naknade za korišcenje prirodnog lekovitog faktora pripada budžetu opštine na cijoj teritoriji se nalazi prirodni lekoviti faktor.
Prihodi po osnovu naknade za korišcenje rudnog blaga dele se na dva dela i to 80% pripada budžetu Republike, a 20% ide opštini na cijoj se teritoriji vrši eksploatacija mineralnih sirovina. Zakonom je takode propisano da se placa naknada i za korišcenje podataka i dokumentacije osnovnih geoloških istraživanja i iznosi 5% od realne vrednosti istraživanja i pripada budžetu Republike.
Naknadu za gradskogradevinsko zemljište placaju neposredni korisnici prema kvadratnom metru stambenog ili poslovnog prostora, odnosno prema kvadratnom metru zemljišta koje se koristi za odgovarajucu delatnost. Ova naknada predstavlja prihod organa lokalne samouprave.
Naknadu za korišcenje komunalnih dobara od opšteg interesa utvrduje lokalna samouprava. Zakon o porezu na dohodak gradana utvrduje osnovicu i stopu od 4%. Sredstva ostvarena od ove naknade cine priohd budžeta grada.



LITERATURA

1. Prof. dr Miroslav Dincic, prof. dr Jovan Savic, prof. dr Žarko Ristic, „Poreska i carinska politika“, Cacak 2006.
2. Propisi:
- Zakon o vodama, „Službeni glasnik RS“
- „Službeni list RS“ br. 46/91, 83/92, 53/93, 54/93, 60/93, 67/93, 48/94, 54/96
- „Službeni glasnik RS“, br. 46/91, 52/91, 53/93, 48/94, 42/98
- „Službeni glasnik RS“, br. 49/92, 53/93, 48/94, 46/95, 54/96
- „Službeni list grada Beograda“, br. 19/94, 23/94, 4/95
- „Službeni list grada Beograda“, br. 20/98
3. internet adrese:
- ww.unizd.hr/LinkClick.aspx-link=nastmat%2Ffinanciranje+poduzeca.PPT&tabid=1187&mid=2285
- http://www.google.ba/search-q=parafiskalni+prihodi&sourceid=navclient-ff&ie=UTF-8&rlz=1B2GGFB_enYU206YU207&aq=t
- www.fabus.edu.yu/prezentacije/download.php-fname=....
- http://www.mfin.sr.gov.yu/srl/403/

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD